Шта је хендикеп

Veličina slova:

У друштву је опште прихваћено да људи с хендикепом генерално имају мање прилика и нижи квалитет живота него особе без хендикепа. Свака акција предузета како би се изашло на крај са тешкоћама које људи с хендикепом доживљавају (или како би се ове тешкоће потпуно уклониле) зависи од тога шта се сматра узроком ових тешкоћа. У основи, постоје два различита начина да се објасни шта проузрокује тешкоће и коришћење ‘модела’ их може илустровати.

Социјални и медицински модел

Традиционални модел приступа особама с хендикепом фокусирао се на недостатке особа с хендикепом и на индивидуални приступ. Овај модел се назива медицински модел и хендикеп види као ‘лични проблем’ који ограничава могућности особе с хендикепом да учествује у главним токовима друштва.

‘Постоји тенденција да се хендикеп смешта у медицинске оквире и оквире социјалне помоћи, оквире који особе с хендикепом идентификују као болесне, различите од њихових вршњака без хендикепа и оне којима је потребно старање. Пошто је нагласак стављен на медицинске потребе особа с хендикепом, јавља се, у складу с тиме, занемаривање њихових ширих социјалних интереса. Резултат је снажна изолација особа с хендикепом и њихових породица.

1976. године 'Унија физички оштећених против сегрегације' (Тхе Унион оф тхе Пхyсицаллy Импаиред Агаинст Сегрегатион) даје прве дефиниције социјалног модела које се супротстављају медицинској класификацији. Ова дефиниција се односила само на особе са телесним/физичким оштећењима и 1981. године проширена је на сензорне (и остале) врсте хендикепа од стане «Тхе Дисаблед Пеоплес’ Интернатионал». Социјални модел приступа хендикепу проблем је сместио у друштвене оквире и дефинише га као: “Хендикеп је губитак или ограничење могућности да се учествује у свакодневном животу заједнице, равноправно са осталима, због физичких и социјалних баријера.”
 
Принципи медицинског модела у поређењу са принципима социјалног модела

У коме је проблем?
Медицински модел: У особи са хендикепом и њеном недостатку способности
Социјални модел: У окружењу, процесу рехабилитације, друштвеним и политичким условима и ограничењима

Како се решава проблем?
Медицински модел: Стручним поступањем лекара и других специјалиста. О особама са хендикепом брину и одређени људи и организације    
Социјални модел: Тако што ће особа сама себи помоћи, дружењем, самоорганизовањем, савладавањем психолошких, социјалних и других препрека.

Која је улога особе са хендикепом у друштву?    
Медицински модел: Пацијент, клијент, зависни члан породице    
Социјални модел: Корисник, учесник, лице које учествује у доношењу одлука

Ко је стручан за решавање проблема?    
Медицински модел: Друге особе (експерти, терапеути, породица)    
Социјални модел: Сама особа са хендикепом.

Који је очекивани резултат?    
Медицински модел: Излечење или трајни смештај у установама    
Социјални модел: Живот који особа сама одабере, способност да се организује и прихвати асистенцију која је усмерена ка њеним потребама

Поред наведених, током историје се могу разликовати и други модели који су углавном засновани на „кривици“ особе са хендикепом или њене породице и заступали су, као и медицински модел, деловање ка промени особе са хендикепом – морални, милосрдни, рехабилитациони и други модели (посматрани у неким случајевима и као варијације медицинског модела).

У новије време, јављају се критике социјалног модела, где се говори о потреби уважавања специфичности личних особина (које се у овом случају истичу као важан, ако не и примарни фактор који је утицао на формирање личности особе са хендикепом) и њиховој интеракцији са факторима окружења у успостављању ограничења у свакодневном животу особе са хендикепом.